Moždani udar – više o bolesti

  • Tipovi moždanog udara

Prema mehanizmu nastanka moždani udari se dele na :

– ishemijski moždani udar (IMU), koji je posledica okluzije (zapušenja) krvnog suda trombom ili embolusom (ugruškom koji je stvoren na nekom drugom mestu i krvotokom dospe do mozga). On je češći i javlja se u oko 75-80% bolesnika.

– hemoragijski moždani udar (HMU – krvarenje unutar ili oko mozga) je posledica rupture (prskanja) krvnog suda, i javlja se u 20-25% bolesnika, kao intracerebralna hemoragija – ICH  i subaranoidalna hemoragija – SAH.

U zavisnosti od zahvaćenosti delova mozga obe vrste su fenomenološki slične, ako ne i iste, te se KLINIČKI ispoljavaju u zavisnosi od lokacije oštećenja.

Početak može biti nagao sa glavoboljom i izmenom stanja svesti, češće kod hemoragijskog moždanog udara.

Oštećenje leve hemisfere (dominantne – leva hemisfera mozga kontroliše desnu polovinu tela) dovodi do slabosti ili oduzetosti desne polovine tela, izmene osećaja desne polovine tela (smanjen osećaj dodira, trnjenje); može biti uzrok i govornih smetnji, uz otežan izgovor, razumevanje i poremećaj pisanja.

Oštećenje desne hemisfere  (desna polovina mozga kontroliše funkcije leve polovine tela) dovodi do slabosti ili oduzetosti leve polovine tela, izmene stanja svesti i zanemarivanja leve polovine tela, izmene osećaja leve polovine tela.

Oštećenje malog mozga – mali mozak učestvuje u kontroli pokreta i održavanju ravnoteže, kao i u govoru, te oštećenje malog mozga uzrokuje poremećaj ravnoteže ili koordinacije iste strane tela. Uzrok je i otežanog, nejasnog govora.

Oštećenje moždanog stabla – to je vrlo važan deo mozga koji se nastavlja na kičmenu moždinu i kroz koji prolaze sva važna nervna vlakna. U njemu se nalaze centri koji učestvuju u disanju, radu srca i održavanju krvnog pritiska. Oštećenje ovog dela može biti vrlo ozbiljno tj.ugrožavajuće po život. Može se manifestovati vrtoglavicom, duplim slikama, izmenjenim govorom, naglim poremećajem stanja svesti, poremećajem disanja i rada srca a može izazvati oduzetost ili gubitak osećaja u jednoj strani tela ili, čak, i u sva četiri ekstremiteta.

 

Hemoragijski moždani udar (HMU)

  • Hemoragijski moždani udar predstavlja krvarenje u mozgu ili oko mozga. Javlja se u oko 20-25% slučajeva. Javlja se kao unutarmoždano krvarenje ili intracerebralna hemoragija (10-15%) i krvarenje u likvorne prostore -subarahnoidalna hemoragija.

Nastaje usled prskanja (rupture) krvnog suda ili defekta na njemu. Tegobe su posledica izlivanja krvi u moždano tkivo, pritiska na okolno tkivo, otoka istog.

Do prskanja najčeće dolazi usled naglog skoka krvnog pritiska i popuštanja aterosklerotski izmenjenog krvnog suda, ali se može javiti kod urodjenog ili stečenog defekta krvnog suda (aneurizme, AV malformacije).

 

Ishemijski moždani udar (IMU)

Ishemijski moždani udar nastaje zbog prekida protoka krvi u određenom delu mozga. Usled prekida protoka dolazi do prestanka snabdevanja moždanog tkiva kiseonikom i hranljivim materijama  što dovodi do smrti ćelija i nepovratnog moždanog oštećenja  ako stanje traje duže od nekoliko minuta.

Najčešći uzrok oštećenja krvnih sudova u mozgu koji dovodi do moždanog udara je ateroskleroza.

Ateroskleroza je bolest kod koje dolazi do stvaranja naslaga masnoća, vezivnog tkiva, ugrušaka, kalcijuma u zidu krvnog suda, što dovodi do suženja, začepljenja i ili slabljenja zida krvnog suda. Sem toga, do zapušenja krvnog suda može doći usled embolije (ugruška koji je krvnom strujom došao sa nekog drugog mesta u krvotoku).

 

Tromboza

 Embolija

Kod ishemijskog moždanog udara, prema kliničkoj slici u odnosu na VREMENSKI faktor, moždani udari se dele na one kod kojih postoji definitivno oštećenje moždanog tkiva (AIMU), i tranzitorne (prolazne) ishemijske atake (TIA).

AIMU

Klinički se obe grupe ispoljavaju na skoro isti način, tj. u zavisnosti od zahvaćenosti krvnog suda i dela mozga koji hrani.

Oštećenje leve hemisfere (dominantne – leva hemisfera mozga kontroliše desnu polovinu tela) dovodi do slabosti ili oduzetosti desne polovine tela, izmene osećaja desne polovine tela (smanjen osećaj dodira, trnjenje); može biti uzrok i govornih smetnji, uz otežan izgovor, razumevanje i poremećaj pisanja i čitanja.

Oštećenje desne hemisfere (desna polovina mozga kontroliše funkcije leve polovine tela) dovodi do slabosti ili oduzetosti leve polovine tela, izmene stanja svesti i zanemarivanja leve polovine tela, izmene osećaja leve polovine tela.

Oštećenje malog mozga – mali mozak učestvuje u kontroli pokreta i održavanju ravnoteže, kao i u govoru, te oštećenje malog mozga uzrokuje poremećaj ravnoteže ili koordinacije iste strane tela. Uzrok je i otežanog, nejasnog govora.

Oštećenje moždanog stabla – to je vrlo važan deo mozga koji se nastavlja na kičmenu moždinu i kroz koji prolaze sva važna nervna vlakna. U njemu se nalaze centri koji učestvuju u disanju, radu srca i održavanju krvnog pritiska. Oštećenje ovog dela može biti vrlo ozbiljno tj.ugrožavajuće po život. Može se manifestovati vrtoglavicom, duplim slikama, izmenjenim govorom, naglim poremećajem stanja svesti, poremećajem disanja i rada srca, izazvati oduzetost ili gubitak osećaja u jednoj polovini tela, ili čak, u sva četiri ekstremiteta.

 

Tranzitorni ishemijski atak (TIA) je kratka epizoda neurološkog poremećaja koja ne traje duže od 60 minuta i nema trajnog oštećenja mozga. Ranije se smatralo da traje do 24 h. Može se ispoljiti kao prolazni poremećaj moždanih fukcija ili retine (mrežnjače oka). Vrlo je važno da se bolesnik i sa prolaznim tegobama javi, jer je rizik od IMU povećan, a dijagnostika i tretman hitni!

Veliki je rizik od ponavljanja TIA-e, a smatra se da se u 10% slučajeva javi moždani udar u prvih 90 dana posle TIA-e (Rothwell PM, Warlow CP. Timing of TIAs preceding stroke: time window for prevention is very short. Neurology. 2005;64:817– 820). Prema novim istraživanjima rizik je i veći, iznosi 17%, te se TIA tretira kao AIMU.

U slučaju da primetite bilo koji simptom moždanog udara ili tranzitornog ishemičnog ataka, pozovite odmah SHP. Nemojte čekati, nadati se da će simptomi proći.

Pravovremena medicinska pomoć može sprečiti invalidnost i spasiti život!

  • Prevencija

Ne pušiti, pravilno se hraniti, voditi računa o telesnoj težini, baviti se fizičkom aktivnošću, u umerenim količinama koristiti alkoholna pića (čaša vina dnevno), uzimati redovno propisanu terapiju kod osoba koje se leče od povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, povišenih masti u krvi, poremećaja srčanog ritma.

  • Faktori rizika

Utiču na nastajanje moždanog udara, i podeljeni su u dve grupe: na koje se može uticati i one na koje se ne može uticati.

  • Simptomi

Najčešće nastaju naglo, pojavom različitih neuroloških ispada, ređe početak može biti sporijeg  ili stepeničastog toka.

U zavisnosti od zahvaćenosti krvnog suda ispoljiće se i klinička slika. Najčesće je to slabost jedne polovine tela, nekad lica, ruke ili noge, trnjenje, govorne smetnje, vrtoglavica, nestabilan hod, glavobolja, ispadi vida, konfuznost.

  • Dijagnoza

Brza dijagnoza je ključ za lečenje ishemijskog i hemoragijskog moždanog udara. Neophodno je prepoznati simptome od strane pacijenta, okoline i medicinskog osoblja. Što pre se javiti lekaru, obaviti neurološki pregled, laboratorijske testove i odgovarajuća snimanja.